Bugenvilija iz Herceg Novog

Da li ste videli
Ovog leta
Bugenviliju
iz Novog

Oči moje ne upiše
Divnije penjačice
Telo moje ne oseti
Povijuše maznije

A tek njena nedra
Ljubičasta i plava
Narandžasta i crvena
Da ostaneš bez daha

Slikari majstori
Podele njene boje
I njima nalivaju
Svoje akvarele

Tepaju joj bogumila
Jer je blaga
Nežna i čista
I zato je bogu mila

Davno je to bilo
Jedan mornar
U knjige mornarske
Upisan Nikola
A svi mu tepali Niko

Sa svog prvog
Dugog putovanja
Mornar Niko
Umesto poklona
Zlatnih i srebrnih

Najveće blago
Doneo Novom
Zasadivši u vrtu
Biljku divnu
Bogumilu

I kada se barba Niko
Već prosede kose
Posle dalekih mora
I ljubavi poneke
Vraćao umoran kući

On nije gledao
Svetionike i zvonike
On osmatraše samo
Svoju vilu
Bogumilu

Ugledavši je
On je prvi
Kao barba pravi
Najavljivao glasno

Galebovi moji
Kući dolazimo
Lepotice naše
Da mazimo

Narednih godina
Svaki od Nikinih
Mladih galebova
Zasadi po jednu
Bogumilu

I tako barba Niko
Više nije bio sam
Koji je prvi objavljivao
Da stižu u voljeni grad

A svaka bogumila
Voli svoga mornara
I za njegov brod
Stalno boga moli

Neprekidno mu maše
Daje smer i doziva
A da u gradu
Još niko i ne vidi brod

Danas kad baciš
S mora pogled
Vidiš kule grada
Pune sivih bora

Kamena stepeništa
Ovog grada
I stotine bugenvilija
Novog

I ja sam u dvorištu
Pored Kalemegdana
Zasadio jednu
Mazim je
Milujem
Ljubim
I pazim

Ali bez mora plavog
S Orjena kiše
I žarka sunca s juga
Nije to bugenvilija
Iz Novog