Danas je jedan od važnijih datuma života mog.Svojoj sreći i svim, meni, bliskim ljudima koji su ostavili traga u meni posvećujem ovaj divni Nerudin sonet.
Pjevaš, a suncu i nebu svojom pjesmom
tvoj glas rasipa žito dana,
govore borovi svojim zelenim jezikom:
cvrkuće svaka ptica zime.
More puni svoje podrume koracima,
zvonima, lancima i jecajima,
zvekeću kovine i oruđe,
zvone kotači karavane.
Ali slušam samo tvoj glas što se diže,
tvoj glas u letu tačan poput stijele
i spušta se tvoj glas s bremenitošću kiše,
tvoj glas rasiplje najviše sablje,
vraća se tvoj glas natovaren ljubičicama
i zatim me prati nebom.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар